ŠTA JE, U STVARI, ZRAČENJE?
''Zračenje'', ''talasi'' – pojmovi su za nešto ''nevidljivo'', možda
i ''zatrašujuće''. Ako želimo da dobro razumemo zračenja, moramo shvatiti
odnos između čovekovog tela i zračenja. Čovekovo telo u sebi ima mnoga
zračenja (mikrotalasno, visokofrekventno, niskofrekventno, moždani
talasi, puls). Svojim zračenjem čovek deluje na okolinu. Profesor Pop
označava telo kao univerzalni izvor zračenja. Svaki živi organizam
daje i prima energiju zračenja. Najnovija istraživanja pokazuju da
svaka živa ćelija, bilo da je ljudska, životinjska ili biljna - zrači.
Posmatranjem mikrokosmosa nameće se zaključak da je sve što je živo,
zavisno je od zračenja i deluje na zračenje. Za neka zračenja znamo
i naš ih organizam svakodnevno prima kao elekrična i magnetna polja
(npr. toplotno zračenje, svetlost), a sva ostala zračenja, Zemljino
magnetno polje, elektromagnetna polja, zračenja su koja naše telo prima
bez naše volje i saznanja.
Dakle, sve zrači! Zračenje dolazi iz
kosmosa, sa Zemlje, iz grada i, normalno, iz nas. Neka zračenja su
zdrava, korisna, omogućuju normalan život, druga su pak štetna, a neka
čak i smrtonosna. Živimo u svetu koji zrači! Gradske sredine su postale
problematične za normalan i zdrav život, a mi nismo ni svesni do koje
mere trpimo posledice buke, stresa, štetnih zračenja, zagađenja vazduha,
vode, hrane. Ne zaboravimo da živimo u vreme atomske energije (Nagasaki,
Hirošima, Černobil, itd.). Černobil je najbolji primer, koliko je malo
vremena potrebno da dođe do velike katastrofe izazvane štetnim zračenjima
(http://www.mapcruzin.com/radiofrequency/index.html).
„KADA ČOVEK NIJE U STANJU DA SHVATI PRIRODNE
POJAVE,
SKLON JE DA IM DAJE NADPRIRODNA SVOJSTVA“
- ALBERT AJNŠTAJN -
Za izvestan uticaj geobioloških polja
sa štetnim dejstvom po čovečji organizam znalo se još od drevnih vremena.
Normalno, u to vreme, vodilo se računa samo o uticaju prirodnih zračenja.
Pošto tadašnjim saznanjima ljudi nisu mogli da objasne o kakvim se
zračenjima radi, pripisivali su im nadprirodna svojstva i nazivali
ih najrazličitijim imenima, kao što su „demonska vrata“, „đavolje polje“
i sl. Ipak, davanje ovakvih naziva govori o tome da su bili svesni
njihovog negativnog uticaja na čovekovo zdravlje. Čak su pokušavali
da se od njih zaštite tako što su izbegavali mesta gde je intenzitet
ovih zračenja bio veliki, na šta im je ukazivao odnos životinja i biljaka
na odabranim mestima.
Tokom vremena sve više se radilo na objašnjavanju
prirodnih pojava i nastojanju da se pronađu konkretne metode dokazivanja,
kroz fizičke i druge zakone. Među prvim ''instrumentima'' koji su se
pojavili bile su ručice, visak i slične „naprave“. Nedostatak tih metoda
je što su to, prvenstveno, subjektivne metode i uticaj ''merača'' na
pokazane rezultate nije zanemarljiv. Isto tako, veliki problem predstavlja
i nestručnost ''merača'' i nepoznavanje osnovnih fizičkih zakona.
Poznato je da su još Kinezi pre mnogo godina mogli da otkriju razne vrste zračenja. Od tada potiču i prvi podaci o ''zmajskim crtama''. Kineski car je imao i posebno obučene stručnjake koji su uvek, pre npr. početka izgradnje neke stambene građevine, istraživali gradilište, kako se ista ne
bi izgradila na mestu na kojem iz zemlje dolaze „zli duhovi“ koji donose nesreću i bolest.
Sa zdravim i štetnim uticajima zračenja bili su upoznati i stari Persijanci, Kelti, Egipćani i drugi narodi.
