RADIESTEZIJA
Koliko je stara radiestezija i kada je
čovek prvi put počeo njome da se bavi, teško je reći. Prvi pisani tragovi
dosežu do 2590. godine pre Hrista. Oni govore o primeni rašljarstva
u drevnoj Kini, gde su posebno školovani carski službenici ispitivali
terene za gradnju naselja, kako ne bi bila građena na mestima delovanja
„zlih duhova'' koji donose bolest i nesreću. Kasnije je radiestezija
u Kini priznata kao jedna od metoda u primenjenoj medicini.
Civilizacije Kelta, Etruraca, Egipćana,
Persijanaca, Medejaca i Rimljana koristile su sposobnosti pojedinaca
da na određenim mestima pronađu vodu ili da odrede zdrava mesta na
kojima će se graditi hramovi i kuće. Egipatski faraoni i visoki sveštenici
koristili su visak za ozdravljenje i pronaženje ''dobrih mesta''. U
srednjem veku radiestezija je sve više počela da se primenjuje za otkrivanje
podzemnih ruda.
U Prvom svetskom ratu, austrijska vojska
je imala tzv. ''rulengangere'' – tragače za vodom, koji su pomoću rašlji
na terenu pronalazili pitku vodu za vojsku. U to vreme, mnogi narodi
na Balkanu koji su služili vojsku, naučili su rukovati rašljama.
Kolevka današnje radiestezije je Francuska,
odakle se, početkom 19. veka, širi i u ostale zemlje Evrope i Amerike.
Pored instituta u kojima se izučava radiestezija, osnovana su i mnoga
udruženja (u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj
i dr. zemljama).
NORMALAN TOK ENERGIJE – BIOENERGIJA
Od harmoničnog i pravilnog cirkulisanja oscilatornog polja zavisi zdravlje i vitalnost kako određenog prostora, tako i bioloških sistema. Energija koja nesmetano cirkuliše nosi zdravlje i vitalnost. Sve dok je razmena energije između okoline i organizma nesmetana, biopolje funkcioniše pravilno i harmonično. Tada se u organizmu energetska cirkulacija odvija skladno od jednog do drugog sistema, od organa do organa i tada je organizam vitalan i zdrav. U trenutku kada, iz bilo kog razloga, dođe do narušavanja skladne cirkulacije, harmonija energetskog polja se narušava i dolazi do blokade energije. Ona se na nekim mestima kumulira, dok je na drugim mestima u deficitu. Ovo se odnosi kako na biološke sisteme, tako i na energetske sisteme u prostoru. Posledice toga su energetski deformisani prostori u kojima dolazi do narušavanja zdravlja i vitalnosti ne samo ljudi, već i svih bioloških sistema. Na takvim mestima biljke se suše ili slabo rađaju, životinje su uznemirene, bolešljive, neplodne ili ne žele da žive na takvim mestima. U takvim uslovima, čovek se vrlo često oseća umornim i iscrpljenim. To stanje se može objasniti kao pomanjkanje energije, iako čovek nije opterećen fizičkim i psihičkim naprezanjima. Slično se dešava i u kontaktu sa pojedinim osobama, tzv. ''oduzimačima'' ili ''ispijivačima'' energije, kao i nakon zadržavanja na nekim mestima – ''odvođačima'' energije. Kada se ovde govori o energiji, misli se na životnu energiju – bioenergiju.
RADIESTEZIJSKI FENOMEN
Naša okolina emituje vibracije od kojih neke opažamo svojim čulima,
dok druge, koje naša čula ne mogu da primete, registrujemo fizičkim
napravama. Ali, postoje i vibracije koje se niti mogu osetiti čulima,
niti se registrovati aparatima, a one deluju na duh i organizam nekih
ljudi i otkrivaju im elemente stvarnosti. Radiestezista, koji tumači
materiju kao oblik energije (energija je dinamična veličina vezana
za aktivnost ili za proces), međutim, ''oseća'' da ''materija'' koju
istražuje nema ''vezu – kontakt'' sa bilo kakvom osnovnom supstancom,
već reaguje na taj dinamičan obrazac, registruje promenu vibracionog
nivoa energetskog polja. Kao što je planeta Zemlja zaštićena od spoljašnjih
uticaja svojim omotačem - atmosferom, tako su i svi biološki sistemi
na njoj zaštićeni svojim omotačem – aurom.
Dakle, kada je reč o radiesteziji, mora
se reći da se radi dobrim delom o subjektivnoj metodi detekcije kod
koje je senzibilitet radiesteziste (sposobnost ''vanosetljivog'' zapažanja)
najbitniji faktor. Naime, od presudnog je značaja subjektivna reakcija
organizma na promenu vibracionog nivoa polja sa kojima je u interakciji.
Iako mnoga od tih polja danas mogu da se detektuju naučnim metodama
i instrumentima, osetljivost radiesteziste na ova polja je veća od
osetljivosti bilo kog instrumenta. Zašto? Zato što interakcija sa različitim
poljima dovodi do trenutnih promena u biopolju čoveka, jer čovek ima
sposobnost adaptacije u odnosu na druga polja. Organizam u trenutku
reaguje, beleži celokupno vibraciono stanje u prostoru i stvara sintetičku
viziju stvarnosti. Ova „beleška“ u organizmu radiesteziste često se
''očitava'' i na fiziološke korelate promene pulsa, pritiska, električne
otpornosti kože itd. Reakcije nisu kod svih ljudi istog intenziteta,
ali bez obzira da li je čovek svestan interakcije i svojih reakcija
ili nije, ona postoji. Teoretski, iskusni radiestezista može registrovati
(detektovati) bilo koji energetski – dinamični obrazac, vibraciju,
tj. informaciju. Praktično, rezultati zavise od nebrojenih faktora,
od osetljivosti, iskustva, koncentracije, drugih energetskih uticaja
u toku rada itd.
Prema tome, radiestezija, u slobodnijem
tumačenju, znači osetljivost (estezija) zračenja (radijacija), sposobnost
registrovanja izvanredno finih impulsa, frekvencije i njihovo tumačenje
uz određenu metodologiju. Pravilno lociranje štetnih zračenja je jedan
od najbitnijih preduslova za postavljanje kvalitetne ''dijagnoze''.
Radiestezija je način dobijanja odgovora "sa visina" korišćenjem
pomoćnih alatki i pribora, kao što su visak, L-antene, tenzor i elektronski
uređaji. Verovatno se pitate šta je glavni alat u radiesteziji. To
je um, odnosno mozak. Radiestezija je, u osnovi, način detekcije prostora
gde mi ''pitamo'', a naš podsvesni um ''odgovara'' preko viska, L-antena
ili drugih alatki koje se pri tom koriste. Način delovanja mišića na
L-antene objasnio je Jan Merta nizom eksperimenata kojima dokazuje
da signal koji čovek primi uslovljava fiziološku reakciju, koja se
prenosi na antene koje ''pokazuju'' to reagovanje. Mišić koji reaguje
tom prilikom je carpi-radialis flexor. Uočava se, dakle da su pokreti
uslovljeni našim nesvesnim bićem.
Poznati fizičar sa Univerziteta u Misuriju,
Ž.V. Harvalik, objašnjava radiesteziju na sledeći način:
''Male promene u magnetnom polju ili
elektromagnetnom zračenju stimulišu prijemnike koji se nalaze u nadbubrežnoj
žlezdi i hipofizi. Tako se stvara sistem trodimenzionalne percepcije
koji omogućava čak da se prepozna oblik. Stimulans se prenosi na mozak
koji je sposoban da dešifruje ogromnu količinu signala. Mozak ''naređuje''
ruci da izvrši kružni pokret, a istovremeno u kapilare ''šalje'' pojačan
priliv krvi. Izvanredna povezanost mozga sa mišićnim sastavom šake
omogućuje da se i najneznatniji impuls iz mozga registruje u motorici
šake. Reakcije motornog sastava šake, izazvane radiestezijskom primljenom
informacijom, prenose se na radiestezijski instrument koji reaguje.''
Loš glas koji je pratio ovu oblast, prvenstveno je bio izazvan neznanjem
i svrstavanjem radiestezije u grupu nepoznatih kategorija i veština.
Danas se ova delatnost bazira na naučnim osnovama. Poznato je da sve
što se događa na Zemlji i u kosmosu ima svoju zakonitost, bila ona
''vidljiva'' za čoveka, ili ne. Svuda oko nas važe zakoni kosmosa –
uticaj Sunca i njegovog sistema, rotacija Zemlje oko Sunca i oko svoje
ose, te smena godišnjih doba i dana i noći, sila gravitacije, sastav
Zemlje i promene u njoj, prirodni i prinudni poremećaji u slojevima
Zemlje, uticaj Meseca sa svojim menama – svi ti uticaji deluju na čoveka.
Međutim, čovek nema receptore, tj. čula da u momentu oseti štetna zračenja
ali, živeći u okruženju tih zračenja, itekako ih oseća i to - kroz
narušeno zdravlje. Naime, naše energetsko i informaciono telo neprestano
štite fizičko telo od spoljašnjeg štetnog zračenja, pa se na taj način
energija troši na odbranu, umesto da služi za funkcionisanje fizičkog
tela. To dovodi do pada imuniteta i do bolesti.
I današnja nauka nesporno potvrđuje da
štetna zračenja direktno utiču na osećanja i zdravlje čoveka, a efekti
pogrešnog mesta spavanja i boravka čoveka, dovode do katastrofalnih
posledica po ćelije ljudskog organizma i uopšte živih bića. Dobro je
poznata izreka u narodu: ''Ako ne znaš gde da staviš krevet u prostoriji,
ti pusti psa u nju i gde on legne - tu je dobro mesto", jer psi
po svojoj prirodi osećaju štetna zračenja i izbegavaju ta mesta. Isto
tako, u toku detekcije mesta zračenja u prostoru, sva negativna zračenja
se preko L-antena ili viska prenose se na onoga ko meri, tj. na radiestezistu,
pa je samim tim ugroženo njihovo zdravlje. Kao dokaz tome jeste činjenica
da je radni vek radiestezista dosta kraći u odnosu na radni vek ljudi
drugih zanimanja. To je još jedan dokaz o štetnosti zračenja i njihovog
negativnog uticaja na zdravlje čoveka. Zamislite kakve su posledice
tog zračenja za osobu koja spava ili radi na jednom takvom mestu godinama,
ako se zna da štetno utiče na onoga ko samo detektuje ta mesta.
